Greh u troje

Ninu poznajem tek godinu dana.

Čula sam za nju, muževljeva je dalja rođaka, ali nisu bili bliski i nisu se videli godinama. Sve je počelo kada sam sela pored nje na jednoj slavi i počela da je posmatram nakon nekoliko čašica likera. Delovala mi je poznato, milo, kao da sam već negde imala priliku da je sretnem, vidim, dodirnem. Njen glas mi je prijao i nije mi bila iritantna kao ostatak te familije; nije bila nadobudna, naprotiv — gorela je istim žarom poput mene, a da toga nije bila ni svesna. Veselo je palila cigaretu za cigaretom, nazdravljala, služila se i pevala naglas sa slobodom kakvu sam i sama priželjkivala, ali je nisam osećala sve dok nisam srela nju. Prolazila je kroz teži period, bila je u potrazi za novim poslom, usred selidbe i raskida, pa mi je nedugo nakon slavlja muž predočio da bi bilo lepo da je ugostimo.

Prešla sam pogledom po stanu; taj mali prostor u kojem sam se sudarala sama sa sobom bio je tesan za nas dvoje, ali pomisao da će ona ponovo biti tako blizu delovala je pozitivno na mene. Svaka dalja misao o tesnom prostoru bi nestajala, gubila se u vrtlogu emocija koje počeh da osećam prema njoj — nepoznatoj, ali meni tako potrebnoj. Šta je ono što me je vuklo ka njoj? Nisam bila u potpunosti svesna te istine koju mi je sasula u oči samom svojom pojavom. Pa ipak, pomislih, prijaće joj promena. Možda sam je precenila, možda će i ona pokazati nešto iz niza predrasuda kojima vlada njena krv — širok je dijapazon istih. No, nije. Pomagala mi je u svemu, savetovala me i, ono najlepše, umela je da me sasluša.

Vrlo brzo, uz kafu i cigarete, počela sam da joj pričam o sebi, o braku u kojem se ne snalazim, o zemlji u kojoj sam dušu ostavljala dok nisam naučila da stanem, da ne očekujem i da se borim na sasvim drugačiji način. Grizla sam se za jezik u nastojanju da joj ne ispričam sve avanture koje sam doživela; ćutala sam. Slušala sam i ja nju; govorila je toplo, precizno, ne propuštajući priliku da me zabavi i nasmeje. Ta duga smeđa kosa, prćast nos i pune usne iskale su mi iz svakog ćoška u stanu. Toliko brzo sam se navikla na nju, na njeno razumevanje i prećutno odobravanje koje mi je poklanjala u svakoj reči, da sam pomislila kako bi trebalo da pronađe bilo kakav posao i produži boravak kod nas.

Isprva je odbila, kako mene, tako i muža koji me je nesebično podržao u tom predlogu. „Šta fali“, pričao nam je, „nikada se ne zna, možda se baš tu pronađe, možda se tu nalazi nešto za nju.“ Počeli smo da joj punimo glavu svakog dana i, na izmaku njene posete, obećala je da će razmisliti, razmotriti sve ideje i predloge, pa nam se javiti. Javila se tri dana kasnije, sa željom da zaroni u nepoznato, da se otrgne od šablona, istih priča, praznih ruku i svega što je ostavljala iza sebe. Taj jedan kofer koji smo vukle po mokrom asfaltu i okrnjenom trotoaru, pa ga zajedno nosile uz stepenište, urezao mi se u sećanje baš kao i njen pogled. Oči su joj tople, svetlucaju, ali ta tuga u njima, seta i, opet, neka neslućena radost, tinjala mi je kroz telo i glavu. Zagrlila sam je sestrinski, nežno, tako da sam mogla da čujem kako mi svaka koščica zahvaljuje i kako me prati.

Vrlo brzo zaposlila se u obližnjoj piceriji. Njen zadatak bio je da čisti nakon zatvaranja i pre otvaranja, i da povremeno u šanku opere poneku čašu ili tanjir, sve dok malo ne uvežba jezik. Sa jezikom se, pak, još brže snalazila; dopadao joj se, bio joj je pevljiv i melodičan, pa je po čitave dane davala sve od sebe da upije što više fraza i oblika kroz koje bi mogla da se izrazi. Raspoloženje joj je, ipak, osciliralo; nije uvek bila zadovoljna. Bilo je dana kada bi se samo stropoštala na krevet i pitala se čemu sve to, čemu sada kretati iz samog početka, kada je tamo negde već imala svoju formu — kakvu-takvu, imala ju je i poznavala ju je. Plašila ju je narav gostiju, nije razumela šta traže od nje, pa sam je tešila na način na koji bih volela da je neko tešio mene: samo toplim, utešnim rečima, prisustvom i željom da bude dobro.

Nekoliko nedelja kasnije, vratila se u stan vidno ozarena. Bio je to prvi u nizu dana kada će se jednostavno uvek vraćati takva — slobodna, svoja, ozarena od glave do pete, tako da mi je bilo milo da je gledam i ne progovaram ni reč. Slušala sam je, počela je da mi se poverava. Slobodno vreme koje je imala poklonila je meni, uz priču o odnosu koji je gradila, o muškarcu koji je radio sa njom, svega nekoliko godina starijem od nje — u nekim srednjim tridesetim. Čitave bujice osećanja, čitavu jednu reku izlila je iz sebe pričajući o njemu, o načinu na koji je gleda, o tome kako ostaju posle posla i razgovaraju. Čak su išli i na kafu, govorila je. Nije se dugo osećala tako poletno, pa čak i da ništa ne bude, osećaj joj je bio dovoljan — osećaj da je neko vidi. Počela sam sve više da je ispitujem o njemu. Ispostavilo se da je rodom iz Srbije, iz mesta nedaleko od njenog, da je ovde došao sa nepunih dvadeset i ostao, ali da se još uvek traži. Prepoznali su se njih dvoje, kao da su ukrstili svoje strahove i gledali im pravo u oči; režali su na njih svom snagom, pokazivali zube i podržavali se.

Sve više vremena provodile smo u raznoraznim buticima, radnjama sa haljinama, pa čak i u radnjama koje prodaju samo donji veš. Ispred mene je izlazila samo u crnim gaćicama i takvom brusu. Hvalila sam njen izgled, a krajičkom oka uvek gledala kroz njega — kroz njenu kožu meku poput pamuka, kroz baršunaste pore i tanke vene koje su se presijavale na butinama pa sve do gležnjeva, u ta čvrsta, stabilna stopala kojima se kretala gipko. Lepršala je po tim salonima, pa odabrala nekoliko bruseva — što crvenih, što crnih, što plavih, i jedan u ciklama nijansi. „Damiru bi se svideo“, mislila je.

Počela sam da zamišljam i njega, Damira. Opisivala ga je kao crnomanjastog muškarca s urednom bradom, malo proređene kose i suptilnog stila odevanja — uvek nosi ili bele ili crne majice, plave ili prugaste košulje. Napamet je već znala njegov stil, i nakon četiri meseca zvanično mi je objavila da su ušli u neku vrstu veze, da on živi sam i da je spremna da rizikuje — preseliće se kod njega kroz neko vreme.

Muž se tome protivio, postavljajući se kao njen otac iako je razlika u godinama bila skoro neosetna. „Mora doći na večeru, moramo ga upoznati, nije valjda toliko luda da se useli kod nepoznatog muškarca, šta ako je neki ludak, odakle joj naviru te ideje“, nervirao bi se i prebacivao mi da samo ja mogu da podržim takve stvari, da je isuviše guram i da bi trebalo malo više pažnje da obratim na članove njegove familije. Ćutala sam, sputavajući svoj poriv da se ne posvađam, a njoj bih govorila da leđima ništa zatvorila nije, da prati svoj osećaj i da ne mora odmah naglo da ulazi u sve. Za početak, neka spava kod njega nekoliko dana, a nekoliko kod nas, pa neka onda donese odluku. Poslušala me je, te je iduća tri dana provela u njegovom stanu.

Odatle me je pozvala telefonom. Zaboravila je pribor za ličnu higijenu kod ogledala u crnom neseseru, rekla mi je šta joj treba, izdiktirala adresu i ubrzo sam se našla na stajalištu čekajući prevoz do njih; svega dve stanice su nas delile.

Otvorio mi je on, u crnoj majici i crnom šortsu, pomalo brašnjav po rukavima. Rupice na obrazima postadoše izraženije kada me je video, kao nekom magijom učinjeno. Ostatka razgovora se skoro i ne sećam, toliko sam gledala u lice tog muškarca.

— Ti si ta — rekao je, a ja nisam ulazila u to ko sam u Nininoj priči. Pojavila se i ona, stala pored njega. Pružila sam joj neseser, poljubila je u obraz pa se okrenula, spremna da krenem, ali zaustaviše me kod vrata i pozvaše na večeru.

— Stvarno nećeš da probaš picu od ovakvih stručnjaka? Pa, valjda smo nešto i naučili za sve ovo vreme, ako ništa drugo, barem umemo testo da umesimo — rekao je kroz smeh.

Ja bacih pogled na njegove šake, pa ga brzo preusmerih na lice, pokušavajući da otklonim tu zamisao o svežem testu — njegove prste kako ga razvlače po vlastitoj koži, utapaju se i rone u to meko testo, a ono popušta i propušta ih kroz sebe. Videla sam kako ti mehurići vazduha pucaju pod njegovim dlanom, pucketali su jedan za drugim, mazio ih je, milovao i gladio dlanom, a ja počeh da crvenim, izložena neprijatnosti tog trenutka.

Mora da sam klimala glavom, jer sam se u sledećem trenutku našla za njihovim stolom — malim, okruglim stolom na kojem je bila poslužena pica. Sva se lepila za prste od maslinovog ulja i sira koji se teglio u vazduhu; nisam uspevala da prekinem nit tog sira. Smejala sam se punih usta. Smejali su se i oni, prateći me tako musavu i neopterećenu. Pričao je o pravljenju pice, ponovo pominjao testo, kako ga razvlači i kako to nije neka posebna nauka — samo treba oslušnuti testo, samo treba znati sa njim. Ponovo sam klimala glavom, toga se dobro sećam. Grizla sam hrskavu koricu koja mi se rastapala pod zubima. Njih dvoje su se poljubili; ovlaš ju je prstima dodirnuo po dojci preko bluze, ona zadrhta, uhvati ga rukom za porub majice i nasloni se na njegovo rame. Mogla sam da osetim tu toplinu koju je i ona osetila, mogla sam da čujem kako se trese dok je u zagrliju tog muškarca — tako neopterećenog, tako prisutnog, živog.

Ispratili su me u ponoć. Bila sam zadovoljna tom posetom, činjenicom da sam ga upoznala, pričala sa njim i uverila se da je ona, Nina, u sigurnim rukama. Rekla sam to mužu idućeg jutra. Bio je sumnjičav, na ivici nerava zbog roka koji su probili na poslu, te me je slušao sa pola mozga. Nije više naginjao ka toj temi, a nas dve nastavismo da razgovaramo o svemu.

— Ne sećam se kada sam ovoliko bila živa. Kad me pogleda, klecnu mi kolena; kad me ljubi, imam osećaj da ne mogu da dišem, toliko izgubim dah, toliko mi se pluća skupe... Mislim da sam se zaljubila, zaista, zaljubila sam se — pričala mi je ushićeno, sva ustreptala, ispijajući još jednu kafu. Bila je samo u brusu i čarapama, sedela je na ivici kreveta, a svuda naokolo bile su razbacane haljine. Pomagala sam joj da odabere jednu za njega, za večeru u malo otmenijem restoranu — tog dana bilo im je šest meseci veze.

Izbor je pao na smaragdnozelenu boju; najviše joj je podizala grudi, držala ih čvrsto i sa ukusom isticala figuru. Blago zaobljeni stomak video se tek malo, bio je zanemarljiv. Pozajmih joj parfem; prsnu nekoliko puta oko sebe, mlateći otvorenom šakom, dopadao joj se.

— Šta će on da obuče? — upitah je iznenada, neplanirano. Pogledala me je blago začuđeno, pa slegla ramenima. Prikovala je pogled na svoj odraz u ogledalu, uzela maskaru i počela da stavlja posve debeo sloj na trepavice.

— Ne znam, uzeće neku košulju, šta već... Mada, znaš li kako mu dobro stoje? Naglase mu ramena. Videla si mu ramena, šta misliš? — pitala je ona mene sada.

Ja sam slegla ramenima, a zamišljala sam njegova ramena, i ne samo njih — zamišljala sam njegove šake, duge, debele prste, kožu koja se presijava od znoja, naborano čelo dok ispušta jecaj i dok stenje. Zamišljala sam kako mu se vatra u očima preliva svuda po meni, po mojim golim grudima, kako me razvlači kao da sam testo — nauljeno, mokro testo — i gnječi me prstima, gnječi i ne prestaje. To sam zamišljala, gutajući knedle; nije mi fokus bio samo na njegovim ramenima.

— Lepa su, velika, šta znam... Bitno je da je tebi lepo sa njim, da si srećna, zar ne? To jeste najbitnije — reči su mi bile drugačije od misli. Puštam ih iz sebe, bezbedne su, lakše za razumevanje, pitomije, i ona ih tako i prihvata. Prilazi mi bliže, hvata me oko vrata i grli me sestrinski, nežno. Mogu da osetim svoj parfem kojim je natopila vrat; stiska me tim poprsjem koje puca pod stiskom mog tela i drži me u zagrljaju neobično dugo. Srca nam kucaju u istom ritmu — onom smirenom, pomalo melanholičnom.

Odlazi. Gledam kroz prozor kako prelazi ulicu, kako se okreće oko sebe ne bi li ga spazila, a zatim kreće ka njemu, spokojna. Negde iza zgrade, dalje od mog pogleda, pada mu na grudi, razliva mu se telom kao voda. On je grli, stiska joj zadnjicu obema šakama, podiže je, mesi pod naletom poljupca. Prinosim cigaretu ustima; grudi sam već izvukla van, iza neprozirne, tamne zavese. Uvijam prste oko dojke, lagano stenjem, uzdišem dok osećam kako mi sitne kapi znoja padaju niz leđa. Prsti mi beže, beže u dubinu i gubim se u nastojanju da održim dah, sudaram se sa sobom, rastrzana između dva sveta, između poriva i razuma — jedva plivam.

Sva pometena, jedva sam uspevala da napravim večeru. Bljeskovi njih dvoje, njihova gola tela, jezici koji se prepliću — videla sam ih svuda. Kako bih koju fioku otvorila, iskakali su iz nje tu predamnom: skidao joj je brus, cepao ga, pa mesio te nabubrele dojke, uzimajući je otpozadi. Poprskah se hladnom vodom jednom, dva puta, i nastavih da mešam sastojke, gutajući knedle koje su se sudarale u grlu. Kasnije te večeri doživeh dva velika orgazma koja su me potpuno razorila, te sam ležala dugo na podu kupatila, tresla se i drhtala, sa prstima zaglavljenim u rasvetanom međunožju, crvenom od besomučnog trljanja.

Ninino ushićenje me je hranilo, održavalo u životu. Pratila sam kako se veselo kreće po stanu, počela da razmišljam o svemu što radi sa Damirem — poput kakve utvare pratila sam ih u mislima. Kao da je osećala nešto slično, sve češće me je pozivala kod njih: da odemo na ovo mesto, imaju odlično pivo, najbolji su, tako joj je on govorio, a ona meni prenosila, ili da samo dođem na kafu. „Blizu si, volela bih da dođeš“, i ja sam odlazila, posle svih obaveza, posle svakog posla, iscrpljena i umorna kao da sam se ponovo rađala ispred njihovih vrata. Muž me je zadirkivao, govorio da preterujem. Sada, kada se uverio da je sve u najboljem redu, nije mu smetao Damir; smetala mu je činjenica da ih posećujem toliko često, da sam svako malo kod njih na kafi.

— Šta radiš tamo, držiš im sveću, ne razumem — najčešće je govorio, a zatim bi samo nestao, izgubljen među papirima. Nisam bila sigurna da li mu to zaista smeta ili samo želi da se otarasi tog nakupljenog nezadovoljstva koje je vrvelo na sve strane, izlazilo čak i na uši.

Bez obzira na to, ja sam išla, posećivala ih, sedela do kasno. Ponovo sam bila u krugu koji mi je prijao, ponovo sam se osetila poželjnom. Prijala mi je njegova blizina, a strah da će Nina bilo šta primetiti bio je mizeran; držala sam sebe pod kontrolom, uspevalo mi je. Kako je muž tog meseca bio odsutan čitave dve nedelje zbog gradnje u susednom gradu, ostala sam sama i vrlo brzo dobila poziv od njih da jednom i prespavam.

— Mogli bismo na večeru, hajde, jednom, da se i mi opustimo kako valja! — bila je uporna. Navaljivala je da se lepo obučemo, našminkamo. Bio je april, večeri su tek počele da postaju prijatne i pristala sam. Odabrala sam bež kombinezon i bele sandale, a kako su mi leđa bila gola, uzeh crnu kožnu jaknu. Bila je zadovoljna kako izgledam, uputila mi je kompliment. Blistala je u crvenoj bluzi nešto dubljeg dekoltea, bele pantalone išle su joj sasvim uz list noge, a u rukama je ponela i sako. Pohvalih i ja nju, te obe pogledasmo u Damiriovom pravcu.

I dalje mogu da se setim tog svežeg parfema kojem nisam saznala ime; dopirao je sa njegovog tela. Bela košulja bila mu je pomalo razdrljena na grudima, otkrivajući njegov tamniji ten, a podvijeni rukavi pokazivali su čvrste, tvrde laktove i nekolicinu sitnih istetoviranih slova koja nisam odmah razaznala. Rekao je da mu je to moto.

— Uzmi sve što ti život pruža — preveo je, pokazujući mi bolje. Povukao je košulju nagore, pa sam mogla bliže da pogledam. Delovalo je kao da gledam kroz njegovu kožu, kroz kost — toliko sam duboko išla, toliko bila zagledana da sam samo zurila u taj tamni prostor oko mene dok su mi sva slova poigravala pred očima. Podigla sam pogled, videla tu vatru u očima pa zažmurila namah, kao da sam videla nešto strašno, nešto što ne želim da gledam, nešto što će me čitavu razjariti. Ubrzao je korak, obgrlio Ninu oko struka, a ja sam hodala pored nje, korak uz korak. Prijalo mi je lepo vreme, smejala sam se njegovim šalama i doskočicama; vadio ih je iz podvijenog rukava i bacao pred nas, grejući nas svojim smislom za humor. Kako je restoran unutra bio pun, seli smo u baštu, za limeni, okrugli sto. Dobili smo meni, iako je on napamet znao šta ćemo jesti.

— Ovde sam jeo nekoliko puta, najčešće na početku, sentimentalan sam, pomalo nostalgičan — reče s nekom prigušenom setom, pokušavajući da je maskira u šalu, pa nam predloži da svi zajedno poručimo isto — meso kakvo sam do tada probala samo jednom, u nekadašnjem Julijinom stanu. Prepoznala sam ga po nazivu.

— Koteleto (Cotoletta), podseća na bečku šniclu ali nije, bolje je, mnogo sočnije. Ako pospeš s malo limuna odozgo, pun pogodak — pričao je zajapuren. Imao je pravo. Neko vreme se od sudaranja escajga nismo čuli, tek bismo s vremena na vreme, između zalogaja, podigli čaše i nazdravili.

Na samoj sredini večeri, nakon što je on otišao do toaleta, Nina i i ja ostadosmo same za stolom, svaka zagledana u svoju stranu. Pogledom na nju, učini mi se da joj blaga neprijatnost prelete preko lica. Dodirnula sam je po mišici, na šta se trgla i zagledala se u mene.

— Nešto nije u redu? Imam osećaj da si se rastužila — na to moje pitanje prasnula je u smeh, nekako neočekivano, ali rasterećeno. Uzela je gutljaj vina, pa se približila kako bi mi nešto šapnula.

— Daleko od toga, samo, već duže vreme želim da te pitam nešto, molim te, nemoj me shvatiti pogrešno.

Priznajem da me je u stomaku blago preseklo, ispod grudi me je pomalo peklo, nelagodno, ali rešena, klimnuh glavom. „Šta god da je, neka je“, mislila sam se, „preživeću“.

— Da li ti se on dopada? Mislim, kao muškarac, ne samo kao osoba? — njena pronicljivost dođe do izražaja i sada me je gutala očima, ispitivala svaki moj pokret, pa i onaj najmanji trzaj. Jela me je, grickala postepeno dok ne puknem, strpljivo čekajući da progovorim.

— Pa, da — bilo je sve što sam rekla, pa sam se okrenula oko sebe u potrazi za tašnom. Ostaviću svoj deo para i krenuću, svakako sam blizu. Bila sam spremna na ovaj razgovor, na posledicu istog, ali ne i na ono što je zaista usledilo.

Uhvatila me je za mišicu, iznenađena što sam uopšte krenula da ustajem, pa počela da mi dodiruje pramenove kose, milovala vlasi i smešila se.

— Ne primoravam te ni na šta. Ako se nešto desi, ostaje samo između nas troje — strpljivo je govorila, ne ispuštajući moju kosu iz prstiju.

— Šta treba da se desi? — upitala sam je blago. Kiselo sam se smeškala iako mi je svaki organ u telu poručivao isto, iako sam duboko znala šta joj je u glavi i priželjkivala tako nešto. „Šta ako su se dogovorili da se šegače sa mnom“, palo mi je na pamet, „šta ako prasnu u smeh oboje, smatrajući me nekakvom jadnicom koja je jedva dočekala takav predlog, šta onda?“ Uprkos svemu, jedva sam čekala odgovor.

— Ono što svi želimo. I on, i ti, i ja. Pričali smo o tome nekoliko puta. U početku je bila šala, samo jedna blaga šala koja nam je bila zanimljiva, ali kasnije se razvila u predlog, pa u ideju, i sada deluje da će konačno dobiti svoj puni oblik.

U tom trenutku Damir se vratio. Strasno ju je poljubio, pa se zagledao u mene; vrelim, užarenim očima utiskivao se u moju kožu. Štipala sam se za butine, smešila se, bila sam gola voda i već počeh da curim — osetila sam vlažan trag na vešu. Osećao je tu vlažnost, osećao je kako curim i kako se razlivam po toj stolici, kako skupljam noge i stežem se, skoncentrisana na disanje. Mogao je da oseti sve, bila sam sigurna u to. Pogledao mi je usne, pa čelo, pa bradu, pa grudi, a onda usmerio pogled ka Nini, prebirajući pritom po vlasima njene kose, igrajući se jednim od pramenova. Najednom poče da govori o sportu, o fudbalu; zapamtila sam da navija za Lacio. „Jak je Lacio, dobar je Lacio, iznenade uvek“, ponavljao je. Toliko se uživeo da je počeo da nabraja imena igrača; igraju uskoro protiv Torina, rekao je. Igranje na kontru, duboko pasno povezivanje... Ništa mi nije bilo jasno, niti sam se trudila da razumem. Slušala sam, pratila ga, ali mislima sam ostala kod Nininog predloga i njenog zagonetnog smeha koji me je razoružao.

Pitala sam se da li on zaista zna za to što mi je rekla, da li je ideja zaista potekla od njega ili od nje same, kao neka davna želja koju još uvek nije uspela da ostvari, pa mi ju je sada provukla, vešto, da me testira i pripremi. Da, ako se nešto i dogodi, ispadne da sam ja to htela, da sam ja ta koja je sve inicirala, razmišljala sam. Da li me postepeno uvlači u svoju zamku dok se smeškala i veselo cvrkutala, crvenih obraza od treće čaše vina? Pratila sam tok njegovog disanja, kako mu se grudi šire dok se smeje, glasno, kako mu kragna košulje poskakuje dok uzima njenu ruku u svoju, gladi je, stiska palcem i prislanja joj nos uz obraz, upijajući njen miris. Zvuk trljanja kože o kožu parao mi je um, ježila sam se cela.

Rastasmo se tridesetak minuta kasnije, vidno zagrejani. Ispratili su me sve do samog ulaza, pa se pozdravismo uz napomenu da ćemo ponoviti — „da ćemo itekako ponoviti“, poentirala je Nina, držeći svoje prste među njegovima. Poljubismo se ovlaš, obraz uz obraz.

Oka nisam sklopila. Mučila su me razmišljanja, misli o poreklu te ideje, o tome da nije bilo dovoljno transparentno. Najviše od svega mučila me je misao da ću srušiti blizak odnos sa Ninom, a značila mi je, oživljavala me iznova; nisam želela da poremetim bilo šta. Nađoh se u procepu sopstvenih misli i tek negde pred zoru ugrabih malo sna — tek toliko da ponovo sanjam nas troje.

Idućeg dana pozvah je telefonom.

— Samo reci.

— Šta?

— Da ti se ideja svidela?

— Ne znam, Nina.

— Znam da znaš.

— Ne, ne znam.

Počeh da se znojim, reči su mi se skupljale u ustima, ali nijedna nije prelazila granicu, nijedna nije izlazila van.

— Dođi kod nas, Damir radi, sama sam — reče, pa prekide vezu.

Nikada se nisam spremila brže nego tada. Tako nervozna, ispešačila sam do njihovog stana. Toliko sam brzo hodala da osetih umor tek pri samom ulazu u zgradu; teško sam disala. Bilo mi je potrebno da malo stanem, predahnem. Uhvatila sam se za gelender i tu ostala neko vreme. Čula se samo lupnjava srca; tutnjalo je kao da sam nešto ukrala, sakrila, i sada će svakog časa isplivati na površinu da me uništi, pojede.

Za nekoliko meseci intenzivnog druženja sa Ninom, bio je to prvi put da me je slagala. Kada sam došla sebi, počeh da se penjem stepeništem; stan je na drugom spratu, brzo dođoh do njega. Zvonila sam, nije otvarala. Pozvah je telefonom, a ona mi nešto tišim glasom reče da uđem, da je otvoreno. U kupatilu je, čula sam vodu iz slavine kako se preliva po lavabou, pljuštala je. „Sad ću ja“, reče, „zaključaj za sobom.“

Nije mi trebalo puno — od samog ulaska u stan začuh sitno šljapkanje, prigušene zvuke koji su dopirali iz kuhinje i škripu stolice koja klizi po kuhinjskim pločicama. Dozvah je po imenu.

— U kuhinji sam! — glas joj je neobično cvileo, obojen nekim fluidnim bolom koji mi je parao grudi. Ubrzala sam i u mestu se ukopala. Gledala sam Ninu.

Zatekoh Damira golog do pojasa, glave zagnjurene među njene svetlucave butine. Zategnuta koža joj se presijavala na svetlu koje je dopiralo s prozora. Njegovi prsti su joj se peli po stomaku, pa grabili jednu bradavicu, stegli je, a ona bi vrisnula, ponosno zagledana u mene. Razvučenih usana, jezikom je oblizivala gornju usnu, pa ošamarila samu sebe po dojci — onoj slobodnoj, onoj koju Damir još nije mesio prstima. Bela potkošulja u kojoj je bila usecala joj se u kožu vrata, potpuno podignuta. Razmaknute gaćice su visile prebačene preko butine, pokidane po sredini. Netremice me je gledala, smejala se, pa složila onu bolnu grimasu kad god bi Damir upotrebio i zube, grickajući njen mokri klitoris koji bi bljesnuo s vremena na vreme.

— Nadam se... da si... zaključala? — upitala me je tiho, veselo. Glas joj je drhtao, stomak se tresao kao da će svakog časa da dostigne vrhunac.

Nesvesno klimnuh glavom iako nisam — nisam okrenula ključ u bravi, u trenutku sam zaboravila požurivši da je nađem. Damir okrenu glavu ka meni; brada mu je bila mokra, umrljana njenim sokom. Razvukao je usne u osmeh, samo me je gledao tako, ne rekavši ni reč, a onda se ponovo okrenuo i počeo tako brzo i halapljivo da je liže da je od siline udarila glavom o gornji deo kuhinje, zabacivši je skroz unazad. Stisla ga je butinama, uhvatila za kosu i čupala iz sve snage; bockala ju je njegova brada, njegov jezik koji je ulazio u nju, širio je, a ona se tresla kolutajući očima.

Trenutak u kojem samo stojim i nemo pratim kako je liže bio je odlučujući, presudan za mene. Sve i da sam imala branu, kočnicu — kao da ništa od toga više nije postojalo, kao da sam bila bačena njima pred noge, omlitavela od suvoparnog razmišljanja. Dohvatila sam svoju majicu, prevukla je preko glave i bacila, ne gledajući gde pada, pa ostala samo u belom grudnjaku, čvrstih bradavica koje su me bockale i želele da izađu. Svukoh i pantalone, pomažući se nogama. Takva, oslobođena jednog dela garderobe, prišla sam im, približila se i popela pored nje. Uhvatila me je za ruku, spojismo dlanove; njen stisak bio je mokar, čvrst, klizala mi je po koži. Iz tog položaja bolje sam videla Damiriov jezik kako se ubada u nju, u njeno međunožje, kako mu se isplaženi jezik crveni, mokar od forsiranja da je liže dublje, brže, strastvenije.

Nisam marila za bilo šta drugo; zavukoh kažiprst pod korpu grudnjaka i povukoh je nadole. Bradavica se brzo izmigolji van, tresla se usled te promene. Obla, meka dojka me je svrbela, želela sam bilo kakav dodir. Nina je bila tako blizu mene, tako topla, mirišljava, tako napaljena, i njena blizina je činila da se osetim slobodno. Za tili čas ona spusti glavu i jezikom mi dodirnu bradavicu, njen vrh, pa je zubima malo povuče. Ciknula sam, a ona brzo poče da mi je liže i ljubi. Svuda po dojci se kretala jezikom; ono što je Damir radio njoj, ona je radila meni, i vrlo brzo nam se glasovi spojiše u jednu celinu koja ispuni čitav taj prostor.

Osetila sam toplinu njegovih prstiju, težinu dlana kojim me stiska. Osetila sam kako mi odvaja gaćice, podiže ih, pomera u stranu i kako me mazi prstom po središtu klitorisa, kako ga stiska. Kvasila sam njegove prste, vlažila više nego što sam bila svesna. Dok se naslađivao njom, istraživao me je nesebično, radoznalo, poklanjao mi pažnju, delio je na dva dela, i pođe mu za rukom da mi izazove vrisak — još jedan, pa još jedan, sve dok snažno nije počeo da me trlja i zabija prste, potpuno se odvojivši od nje.

Klekla je pored njega, obgrlila ga rukama, u usta mu stavila jednu dojku i halapljivo počela da je liže, dok je on tumarao prstom po meni, po mom stomaku, pa se penjao do grudi, do vrata, do usana, gde bi mi ubacio prste u usta i naterao me da probam sopstveni sok. Razlivala sam se, curila, svuda po ustima osećala sam tu sladunjavu mešavinu sokova koji su se spojili; gutala sam, trudeći se da ispratim što više.

Nina dođe do mene, poljubi me u vrat pa u ušnu resicu, a onda poče da šapuće sve ono što joj se nakupljalo u grudima ko zna koliko dugo, ko zna koliko je želela momenat koji joj se ukazao pred očima:

— Voliš ovo, dopada ti se ovo, je l' da da je dobar, je l' da da ćeš da svršiš, grubo, jako, je l' da da ćeš ga zaliti iz sve snage, učini to, učini... — mumlala je, jecala mi na uvo. Njen vreli dah me je golicao, usta su joj bila mokra, puna želje, puna sokova. Pogledah je — u tim očima je gorelo, varnice su pucketale pri najmanjem naporu. Želela je da gleda sve, da posmatra, da upije svaki njegov pokret, sve ono što mi je radio. Pogledah joj i međunožje; potpuno je skinula gaćice. Otečeno, crveno, mokro... Drhtala je i trljala samu sebe, pa se spustila do Damira. „Vreme je“, govori mu, „vreme je, daj mi ga, daj nam ga, čekali smo ovo, vreme je“, ponavljala je hipnotisano.

On se odvoji od mene, hitrim pokretom povuče pantalone nadole. Jedva je dočekala da mu pomogne; zavukla je prste među otvore na šlicu, tako brzo ga otkopčala da mi se učinilo da mu ih cepa — nestrpljivo, nekontrolisano. Zastenjao je, i podigavši glavu videla sam ga. Usta su joj već otvorena, kleči pred njim; nabrekao i krut, ulazi joj u usta. Ljubičasti glavić nestaje u njenim ustima pa izranja ponovo, sav sjajan i ulepljen. Uzima ga opet, gura ga jače, prodornije, dok je on, pritom, nežno mazi po kosi.

— Šta je, lutko, da nećeš pozivnicu? — bio je to prvi put da mi se obratio tog dana. Jedva sam dočekala momenat kada mi se obraća direktno. Govorio je, kao da nam je svakog časa poručivao: htele ste ovo, ovo ste tražile, znam ja za sva vaša domuđavanja. Uzeo me je za ruku i povukao ka sebi. Spustila sam se na kolena, tik do Nine, koja ga uhvati rukom za glavić i preusmeri ka mojim ustima.

Spetljah se, kao da ga vidim prvi put u životu. U stomaku mi je tutnjalo, želja mi se rasplinula grudima i želela sam ovo — tako žarko sam ovo želela da sam izgubila granicu, balans, ravnotežu. Gubila sam se u vrtlogu misli. Kao da je to primetila, osetila, Nina me uhvati za bradu i naglo otvorih usta, a onda počeh da osećam njegovu nabreklost. Dodirnuo mi je krajnike; brzo prevukoh usne preko zuba i počeh da ga sisam. Dopalo mu se. Prvi put kada je zastenjao, počela sam da pušim brže, strastvenije i uhvatih ga obema rukama za butine, pa za zadnjicu — zategnutu i čvrstu. Pridržavala sam se za nju. Neko vreme čulo se samo moje krkljanje, a onda ga je naglo izvukao i ubacio u Ninina otvorena usta.

— Tako... bravo, vi sve delite, bravo, kako ste vi dobre, bravo... Tako, hajde, tako...

Uzeh ga ponovo. Nina me uhvati za potiljak i snažno poče da me nabija. Tresla sam se, opirala, ali ta njena napaljenost, lucidnost koja joj se otimala iz grudi činila ju je nekontrolisanom, jakom. Nisam mogla ništa, nisam se pomerala. Oči mi ovlažiše, i tek tada ona ga ponovo uze u svoja usta. Ustala sam, uhvatila se za ivicu stola i počela da drhtim, da se tresem. Grudi su mi poskakivale i, kao da je to još jednom, samo jače, dolilo ulje na vatru koja je već buktala, Damir me uhvati za struk, pa za butine i snažno se zabi u mene.

Vrisnula sam jako. Uhvatio me je za jednu dojku, stiskao grubo. Podigao mi je jednu nogu i stopalom sam stala na stolicu pored. Nina se uspravila i zagledala se u mene. Počeo je tako jako da prodire da sam gutala pljuvačku, na momente zatvarala oči pa ih ponovo otvarala; svaki put sam videla nju — njena otvorena usta, njen pogled, razlivenu maskaru koja joj klizi niz obraze, oči koje suze, znoj koji se preliva. Bila sam tako blizu. Držala me je da se ne pomerim, da budem tu, naslađivala se mojim povicima, vriscima i njegovim besomučnim zabijanjem. Osetila sam kako curim, kako mi sokovi klize niz butine; počela je da ih skuplja prstima i stavlja u njegova usta, pa u svoja, pa u njegova. Davala sam im sve više, neštedimice.

Vrlo brzo, pribi se uz mene. Osetila sam kako me bode tim krutim bradavicama, kako mi se utiskuju u kožu. Njen muškarac, njen voljeni muškarac me je zadovoljavao, uzimao grubo, jako, lomio me svojim prodiranjem, a ona poče da me ljubi po obrazu. Jezikom je prelazila, pravila krugove, spuštala se do usana i lizala me pohotno, omamljena, sve vreme se držeći za međunožje.

Damir ga naglo izvadi i počeh da hvatam vazduh, da punim grudi njime. Disala sam duboko, ubrzano, ali onda se ponovo zabio u mene, ovog puta jače, brže, i počeh nenadano da vrištim. Uhvatila sam se za glavu, pa za obraze, tražeći oslonac; klizila sam i padala dole. Nije stajao, nije se zaustavljao — ljutito, besno me je uzimao. Vrištala sam na svaki njegov ulaz, na svaki njegov stisak. Gledala ga je ponosno, sa žarom, ponosila se njime. Čula sam kako prepliću jezike, njegov smeh koji mi je odzvanjao ušima. „Ovako mi održavamo dobre odnose, zar joj nisi rekla šta je čeka? Nisi, nevaljala si ti, nevaljala“, govorio joj je, držeći me za kosu i povlačeći ka sebi. Ponovo ga je naglo izvukao i skupih noge; obuze me drhtavica, stomak mi se tresao, poigravao. Oslonih se na ivicu stola.

Prišao mi je, približio se i zabio mokri jezik u moja usta. Ljubio me je divlje, pohotno. Kolena su mi klecnula i obgrlih ga oko vrata, a onda se uputismo u spavaću sobu, na veliki francuski ležaj. Bio je namešten, namirisan, crna posteljina bila je uredno zategnuta, boca vode na noćnom stočiću pokraj kreveta... Mislila je na sve. Tako razuzdana i napaljena pokazala mi je sebe, ogolila se. Nisam čekala ni časa; legla sam, šireći butine do maksimuma. Nina se popela na krevet četvoronoške, isturila mu zadnjicu i, zagledana u mene, isplazila jezik u nameri da me liže, da me potpuno pokida jezikom kojim je palacala po unutrašnjoj strani butine, približavajući se klitorisu, koji je bio tako otečen...

Oznojene, čvrste grudi pomerale su se u ritmu nabijanja. Damir je ulazio u nju, sve više, sve dublje, dok je ona cvilela i prigušivala zvuke besomučnim lizanjem mog međunožja. Zavapih; stavila sam ruku na usta i urlala u dlan, znojila se i protezala na tom krevetu na kojem sam svuda curila i kvasila posteljinu.

— Skloni ruku s usta, skloni! Vrišti, uživaj, slobodno, hajde! — Damir mi se ponovo obratio, grublje, jače. Na samu boju njegovog glasa zadrhtala bih i bespogovorno pratila instrukcije. Pomagalo mi je, bila sam na ivici. Uhvatih Ninu za potiljak i tu, nadomak njenih otvorenih usta, počeh da je zalivam. Počeh da se tresem, jecajući, dok me je orgazam kidao. Pokušavala sam da je pomerim, da je odgurnem, ali bila je jača — opirala se, jezikom me sve više osvajala, sve više lomila. Odustala sam od bilo kakvog pokreta; samo još jače raširih butine u nastojanju da izbacim sve iz sebe. Drhtala sam, plačnim glasom joj govoreći da stane, da prestane, da ću pući.

Damira je palio svaki zvuk, svaki pokret. Poput životinje se nabijao u nju, a ja sam u sebi ponavljala istetovirane reči s njegove podlaktice. Igrale su mi pred očima, tim više što je tom istom rukom snažno vukao Ninu za grudi. Povuče je za kosu ka sebi, poljubi je čvrsto u vrat, pa poče da joj stiska dojke, da ih mesi, dahćući joj na uvo i šapućući da će je napuniti, da je to zaslužila, da će biti puna njegovog semena. Ona bespogovorno klima glavom, traži to, potvrđuje. Gledam kako pada na kolena, kako on kreće za njom; ona vrišti preda mnom dok oseća kako je puni, kako izbacuje tu vrelu tečnost u nju. Gleda me i hvata prstima za butinu. Preplićemo prste, duboko dišem, dok nam se mokre grudi podižu i spuštaju u ritmu disanja.

Damir stenje još jednom, a onda se odvaja od nje. Uzima peškir sa stolice pored kreveta, natapa ga znojem sa čela, vrata i grudi, pa odlazi put kupatila; čujem kako pušta vodu. Nina naslanja glavu na moje mokre butine, spušta vrele, vlažne usne na unutrašnji deo, pa se zadovoljno proteže celim telom, ne podižući glavu.

Plafon mi igra pred očima. Zatvaram oči pa ih ponovo otvaram — i dalje je tu. Osećam težinu njene glave i ne pomeram se; samo dišemo u istom ritmu, smirujemo se. Dlanom prelazim preko njene kose, preko obraza, spuštajući se pored nje.

Gledam sebe u njenim očima; lik mi se razvodnjava i puca na delove usled umora. Obe ćutimo. Osmeh joj lagano prelazi preko lica, ja ga prihvatam i smešim joj se. Sve vreme sam u njoj videla sebe — ona je moje ogledalo.