Išao sam tog ljeta ponovo kod ujaka u Dalmaciju. U autobusu, ispod moga sjedišta – skejt. Već drugu godinu me okupira skejtanje. Taman je tada odgovaralo mome blesavom, avanturističkom duhu. Valjda su modrice i poderotine bile stvar neophodna mom tijelu. A bio sam prosječan skejter. Ne baš tako dobar i hrabar, ali zato uporan. I uporan u padovima.
A za sve su "krivi" Tin, prvi ujakov susjed, i Niko, njegov drug, koji su skejtali već nekoliko godina i prošlog su ljeta i mene navukli. Namjerno sam rekao Dalmacija, a ne more, jer je ujakova kuća bila nekih sedam kilometara udaljena od obale i prvih plaža. I nas trojica bismo tih sedam kilometara do plaže prosto preletjeli. Klizili bismo, pičili sporednim ulicama, uskim trotoarima, niz strme stepenice. Nisu tada skejteri bili baš omiljeni. Stalno su nas usput pratile one sočne dalmatinske psovke. A vraćali smo se s plaže večernjim autobusom.
Tin je bio bolji od mene, a Niko je odskakao. Bio je godinu mlađi od nas dvojice. Panker. I izgledom i omiljenom muzikom. Kosa napola ljubičasta, nekoliko pirsinga na licu i tijelu. Lud totalno, u nekom dobrom, simpatičnom smislu. Otvoren i uvijek nasmijan, pun šala, seks stalno u glavi, stalno se nabacivao curama pozivima tipa: "Ej mala, kad ćemo se maziti?" ili "Ej curo, kad ćemo dicu praviti?". Cure su se smijale, nisu se ljutile baš zbog njegove karizme i lijepog izgleda. Ispod napola ljubičaste, razbarušene kose bile su sjajne plave oči, tijelo vitko, pocrnjelo i glatko. Gol do pasa i uvijek bijeli šorc na njemu. Modrice i ožiljci po tijelu. Ma, Niko je bio baš hot.
Drugi dan nakon mog dolaska već smo se našli. Niko je bio sretan, nas trojica smo već činili tim. Volio je biti vođa i činio mi se još luđi nego prošle godine. Krenuli smo prema obali mora. Niko je pičio prvi i stalno nas požurivao, govoreći nam da smo "pizde na skejtu". Primicali smo se polako stepeništu gdje smo uvijek malo usporavali i bili oprezni. Niko je bio ispred.
Ni danas mi nije jasno šta se desilo tada i šta je Niko u stvari želio. Gledao sam u njegovom pravcu. Prilično brzo je uletio na dugo i strmo stepenište. Odjednom vidim Niku visoko u zraku, koprca rukama i nogama kao neka leteća žaba. Skejt je letio dalje sam, a Niko je pokušavao izvesti salto u zraku. Uspio je napraviti samo pola salta i u sljedećem trenutku vidim ga kako glavom leti prema dnu stepeništa. Kao šeprtljavi skakač u vodu. Sam kraj nisam vidio. Ali od njegovog vriska od bola i danas mi se krv ledi u žilama. I još sam čuo nešto kao dugo, prigušeno duuum i nešto kao krrrcccc.
Pritrčali smo u panici. Niko je ležao, previjao se i ječao od bolova. Pao je na ruke pokušavajući izbjeći udarac u glavu. Prijelomi na rukama su se vidjeli uprkos štitnicima. Brzo su se skupili prolaznici. A brzo se pojavila i hitna pomoć. Podigoše ga na nosila i odnesoše do vozila.
Te noći od neke jeze ni ja ni Tin nismo mogli zaspati.
Bilo kako bilo, Niko je imao prijelome obje podlaktice i pride prijelom desne nadlaktice. Imao je operacije. Dobio je one fiksatore, gips i žice te ostao u bolnici nekoliko dana.
Saznao sam da je izašao iz bolnice tek dan poslije. Sreo sam ispred kuće Tina koji je taj dan nakratko skoknuo do njega.
— I šta ima? Jesi bio? Kako je Niko? — bio sam uzbuđen.
— Ma bia sam. Sranje baš! Čoviče, pa on ne može ništa sam. Ruke fiksirane i mora mirovati da prije sve zacili.
— Ja... ja... i... šta priča Niko?
— Ma šta će pričat! Ja doša tamo, a brat ga prisvlači, navlači mu gaće. Ne može ni gaće sam navući. Ne znam ko mu guzicu briše — sjeban je izgledao Tin.
— Uu jebo te, baš sranje teško.
Ušutio se malo Tin. Gledao je u mene.
— I znaš šta još hoće?
— Šta hoće?
— E ovako ti je to. Otiša mu brat. Pita mene Niko: "Tin, reci mi, jesi ti meni prijatelj?"
— Pa naravno da sam ti prijatelj! Najbolji!
— I bi li ti učinia sve za me?
— Pa bi, učinia sve što mogu.
— Lipo je to čuti. Ovo možeš sigurno. Ali ne smiš reć da nećeš!
— Pa reci više! Ako mogu, učinit ću! — A on malo šuti, k'o da se premišlja. — "Trebaš mi, Tin, da mi 'beat the meat'. Toliko mi to treba, nemaš pojma."
Nasmijao sam se. Sjetio sam se Nikinog običaja da malo-malo ubaci američke slengove. Baš kao ovaj "beat the meat" ili, slobodno prevedeno — mlatiti meso. Ili, jasno prevedeno — da mi ga izdrkaš. I sve mi je to ličilo na Niku.
Nastavlja Tin nakon što sam se prestao smijati:
— Ja, čoviče, gledam u njega. Ne virujen šta mi govori. A on ozbiljan. "Ma šta? Ma neću to!" — kažem ja. A on: "Reka si da si mi prijatelj. Ja to toliko tribam, Tin. Napet sam cili. Jaja me bole. Navečer ne mogu spavat. Razumi da mi to triba ko nikad. Da se ispraznim. Samo danas. Molim te. Budi drug. I niko ne zna ništa."
— Gledan ga ja i opet ne virujen šta oće od mene. Ej, da mu drkam kurac! Da napravi homića od mene! Popizdia sam bia. "Znaš šta, Niko! Nek ti ga brat izdrka! Ionako ti sve pomaže." I ja onako ljut izletim vanka. On osta i ponavlja: "Da, da, baš si pravi prijatelj. A tribaćeš nekad i ti nešto."
Gledam ja u Tina. Bio je ljut i sada dok je pričao o tome.
— Pa dobro. Ali kako ćeš mu reći da mu brat izdrka? Pa to nije bilo fino. I to bi ti bilo kao neki incest.
— Ma boli me kurac! Ja neću kurac u ruku! I meni bi to bio neki incest da ga uzmem. Ža mi ga je, ali ne mogu to. Razumi. Ne mogu — uvjeravao me Tin i pravdao se.
Zamislio sam se i, kao da me vrag natjerao da zagovnam situaciju, rekoh:
— Ne znam, Tin, ali trebao si mu pomoći oko toga. Kad mu je tolika muka. Pa prijatelji ste najbolji. Ko će ako ti nećeš!
Gledao me je iskolačenih očiju. Psovao mi je sve po spisku. Zarumenio se od muke.
— Pa ajd onda ti! Kad si tako lip! A što mu ti ne bi izdrka?
— Pa, pa... da je mene pitao, ja bih. Izdrkao bih mu. Šta fali.
Mene su priča i misli o tome već napalile. Stiskao sam rukom kurac uz stomak da mi ne bi izbočina na gaćama izletjela.
— Ee, pa ajmo do njega onda!
Zgrabio me je za ruku i potegao, još ljutit. Ajd, idemo, pomislim.
Dočeka nas Nikin ćaća na vratima. Drago mu što smo došli i posla nas na kat. U sobi Niko sjedi zavaljen samo u gaćama i gleda TV. Ruke u gipsu leže na stomaku. Gledam ga. Gleda on u nas. Malo mrko pogleda Tina.
— Ej!
— Ej!
— Kako ide, Niko?
— Evo vidiš. Dobro je, jebiga.
Javi se Tin:
— Ej, Niko, ono što si htio, ma znaš... — pa rukom zašlajfa kroz zrak da ga bolje shvati.
— Da, znam. I šta? — još je hladan Niko.
— Pa aj pitaj i njega oće li ti pomoć s tim.
Ja šutim i gledam. Niko pogleda u mene. Malo se ispravi na sećiji.
— Jel ti reka Tin u vezi toga?
— Pa je, rekao mi je.
— Aha, aha.... i... šta misliš ti?
— Pa mislim, ako ti stvarno to treba.... ono baš ako ti treba — razvlačio sam.
Malo se Niki razvedri faca.
— Da znaš samo kako mi triba! Ludim! Pizdim! Znaš da sam dva puta dnevno drko prije. A sada priko deset dana prošlo. Napet sam cili. Ne spavam. Triba mi! Oće sperma na nos da mi krene. A ovaj pizdun neće. A jel ti hoćeš?
— Pa eto.... hoću... mislim, ako je već tako.
— Ma ti si pravi prijatelj! — osmijeh mu na licu, pa malo poprijeko pogleda u Tina.
Žurilo se Niki jer odmah ustade i gleda u mene kao da se pita kako ćemo to uraditi. Onako mimikom smo skontali da ostane tako stajati. Pogledao je u Tina.
— A ti sidi pokraj vrata ako neko slučajno krene.
Tin je sjeo na stolicu s pogledom na skaline, ali i na nas dvojicu. Niko gleda u mene. Očekuje moj potez.
Gledam u njega. Pa mu povučem polako gaće. Bljesnu bijela guza. Potpuni kontrast s pocrnjelim tijelom. Kita visi skupljena, ali sa svakim trenom pomalo raste. Pirsing na kiti. Na jajima se vidi da su puna i čvrsta. Zadrhtao sam unutra. Zbog gipsa i fiksatora nikako nisam mogao da mu kitu lijepo uzmem u ruku, mislim odozgo da je uzmem. Pa sam ruku zavukao nekako odozdo. Uzeo ga, pa mi je onako ležao na dlanu. Polako sam ga potezao. Palio se sve više. A Niko zažmiri. Pogledao sam u njegovu već blaženu facu, pa onda u Tina koji je sve netremice promatrao.
Valjda mu je kiti bilo ugodno u mome dlanu, toplom i glatkom, pa se za minut istegnu do kraja. Pogledao sam. Lijepa kita od nekih 15 i podebela. Uspravila se skoro uz stomak. Navlačio sam kožicu polako. Glavić, već otvrdnuo, klizio je po mom dlanu. I onda, valjda zbog tolikog vremena, izbaci glavić nekoliko velikih kapi precuma. Umasti mi cijelu ruku.
Uzdahnuo je Niko kad sam onako masnom i toplom rukom kliznuo preko cijelog kurca. I onda krenu Niko sam ga u ruku turati i vaditi. Gibao se tijelom u laganom ritmu. K'o da jebe. Skonto sam šta želi. Stegao sam mu kurac malo jače. Ruka mi je postala k'o mali pičić. Dahtao je Niko tiho i gurao ga sve brže. A ja stiskao ruku. Pumpao prstima. Gledao sam u Nikino lice koje je već gorilo u poluekstazi. Usne su mu drhtale. Pa opet pogledam Tina. Buljio je bukvalno.
Nismo razmišljali gdje će ga istresti. Ja mislim jesam. Znam šta sam želio. A možda je i Niko isto mislio, ko će ga znati. Otvorio je usta. Digao glavu prema plafonu. Pa zadrhtao. A prošlo je možda tri minuta. Osjetim mlake kapi na dlanu. Gledam dolje. Dlan mi skoro pun. Instinktivno primaknem drugu ruku. Prelivala se sperma s desnog u lijevi dlan. Niko je cvilio. Turao ga i dalje i prskao. Isprskao deset dana posta.
— Ostavi ih dole.... ruke.... ostavi ih dole..... brzo ću opet — tiho je šaptao Niko ne otvarajući oči.
Pa je krenuo opet da se giba tijelom. Sve brže. Stisnuo sam objema rukama kurac. Prsti masni, ulijepljeni. Dlan mokar. Ubrzao je Niko do kraja. Turao ga u moje ruke. Klizio je vruć, tvrd kurac. Dahtao je. Pa tiho zastenjao. U mislima sam bio dolje. A opet nisu prošla ni 3, 4 minuta. Zaprska. Opet dlanovi puni. Nisam uspio zadržati par kapi da ne padnu na tepih. Iscijedio ga je Niko do kraja pa se samo svali na kauč. Sjeo je i zadovoljno dahtao. Dohvatio sam nekakvu krpu i obrisao dobro ruke. Pa obrisao i Nikin kurac.
Napokon me je pogledao i nasmiješio se.
— Ovo ti nikada neću zaboraviti.
Gledao sam u njega. Klimao sam glavom. "Neću ni ja tebi zaboraviti", pomislio sam. Vau! Koliko samo istrese iz sebe.
Tin nije progovorio ni riječi. Osim "Adio" na izlasku.
Šutili smo i išli prema kući. Pa se on javi:
— E, što ga iscidi dobro, svaka ti čast. — Ton u glasu mu je bio neodređen. Kao malo napaljen. A i kao da ga boli kurac za sve.
— Ej, jel idemo iza moje kuće zapaliti jednoga? — kao da se prisjeti.
— Pa idemo, zašto ne.
— Okej, iznit ću nam iz podruma litru bilog.
Sjedili smo iza njegove kuće, na zemlji, naslonjeni na zid. Pušili džoint i pijuckali vino. Noć blaga, topla, bio sam omamljen i napaljen. A opet tako miran.
— E, baš si ga iscidio. — Opet se sjeti svega Tin i kao nasmiješi se malo.
— A jebiga, eto bar sam mu pomogao.
— A jesi mu pomogao sigurno. Pa vidio si ga. Sav rastopljen je bio. Nije mu nikad lipše ni bilo.
— Da, a baš mu je pasalo, jebiga.
Pogleda me Tin.
— A znaš šta se ja pitam sada?
— A šta se ti pitaš? — Pomislio sam da se napušio i da će opet provaliti nešto.
— A pitam se bi li i meni onako da se meni to desilo. I nešto ne virujem da bi.
— Pa ček! A što ne vjeruješ? Pa s tobom sam puno bolji nego s Nikom.
— Ma znam to, ali eto, opet ne virujem da bi.
— E jebiga, eto viruj šta hoćeš kad si blentav.
— Pa aj dokaži da bi. Kako ću ti virovati?
— Ma kako da ti dokažem? — sad sam se okrenuo i pogledao ga. Faca mu napušena.
— Pa vidi. Evo recimo da sam ja sada ovdi polomljenih ruku. Zamisli to.
— Pa kako ću zamisliti kad si čitav, jebem te ja!
— Pa moreš li zamisliti samo? — toliko je blentav i uporan bio.
Ne, ja nisam imao kasno paljenje. Samo sam se pravio blentav. A kurac mi se ukočio u gaćama. Trzao sam i na Tina, među brojnim drugima.
— Evo dobro, mogu zamisliti. Zamislio sam. Ruke ti slomljene.
— Zamislio si znači. Pa ajd onda dokaži. Mislim, dokaži da ti mogu virovati.
Smijao sam se u sebi i zamalo se upišao nisam. Napalio se Tin da i njemu izdrkam, pa sklapa priču onako omamljen i napaljen. Veli u sebi: "Kad može njemu, može i meni."
— Pa evo, dokazat ću ti kad si takav — malo sam zadrhtao, a kurac mi poskoči.
Kako smo sjedili jedan pokraj drugoga, samo se svalim na njega. Spustim glavu na njegove grudi. I rukom ga uhvatim preko gaća. Kako sam i mislio, tvrd je bio odavno. Tin nije progovorio. Samo sam čuo ključanje u njegovom stomaku. Protrljao sam ga preko jaja. Pa duž cijelog kurca. Definitivno veći od Nikinog. Još jednom sam ga protrljao pa uvukao ruku u gaće. Tiho je progutao. Izbacio sam ga vani. Zvjezdana noć i pun mjesec. Presijavao se onako gladak, dugačak, utegnut. I samo dvadesetak centimetara od mog lica. Uzeo sam ga u ruku čvrsto. Krenuo navlačiti kožicu. Opet je progutao. Drkao sam ga polako. Uživao u laganom ritmu.
Dahtao sam napaljen. Dahtao tiho. Mislim da je osjetio toplinu moga daha. Istezao se Tin onako sjedeći na zemlji. Namjerno. Želio je topli dah što bliže. A moja glava je klizila. Bio sam na petnaest centimetara od njega. Malo prođe, istegnu se Tin još jednom. Bio sam na deset. Pa na pet. Gušim se ponovo od napaljenosti. Hvatam zrak. Tin je ubrzano disao. Još jednom se lagano trznuo. Gledam onaj nabrekli glavić. Sjajio se. Izgledao je ogroman pred mojim očima. Zaklopio sam oči. Osjetio sam topli dodir glavića na usnama. Poskočio je malo na usnama. Tišina od desetak sekundi. Ne dišemo. Samo kurac skakuće i lupka me po usnama. A onda sam otvorio usta. Oblizao usne. Poklopio ga. Topao i tvrd. Miris mora. Uzdahnuo je. A ja kliznuo usnama. Duboko. Najdublje. Trzao se Tin. Uzdisao bez riječi. Mokrim usnama natrag do glavića. Pa opet brzo dolje. Skakutao mi je u ustima. Trzao se. Klizio sam sve brže. Raspametio se od silne napaljenosti. Tin je već stenjao. Uzdisao glasno. Zgrabio sam ga za jaja. Stisnuo usnama na dnu kurca. Stegao i sisao snažno. Zacvilio je. Trznuo se pa istegao cijelo tijelo u zadovoljstvu. Poteče. Puna usta. Cijedi se s usana. Drkam ga. Oblizujem i hvatam kapi po cijelom kurcu. Gutam. Ekstaza ga ne popušta. Treslo ga je i treslo.
Spavao sam dugo sutradan. Probudio me telefon. Niko zove.
— Ej, pa kako razgovaraš na telefon?
— Ma brat mi drži telefon.
— Aha, pa šta ima?
— Ma tako, malo mi dosadno pa reko da dođeš.
— Aha, pa eto doću brzo.
— Dobro — zadovoljstvo u Nikinom glasu.
Bio sam kod Nike. Dvica opet. Uzastopce.
Vratio sam se kući. Malo prošlo, zove Tin.
— Ej, oćemo do vinograda malo, zapaliti. Evo spremia sam butelju.
— Eto me, dolazim odmah.
I njemu je malo bilo jednom.
Žao mi je što sam tog ljeta bio još samo tri dana kod ujaka. Žao mi je bilo i Nike onakvog. A pomalo i Tina.
